Zovem se Dejan, rođen sam u Beogradu i tu živim od 1976 godine. Završio sam školu za poziv urara, na Novom Beogradu. Nju sam završavao i usporedno sam učio zanat kod jednog majstora koji je popravljao razne tipove satova pa sam pravi skupi muški sat prvi put tamo vidio. Krenuo sam na praksu u 2.godini srednje škole, 1992 godine. 2 godine sam bio na praksi i poslije toga sam imao završni ispit i dobio sam diplomu završenog urara.
Ja sam kao urar već 25 godina u ovom poslu i ako ja ne znam prepoznati pravi kvalitetan muški sat, onda nitko ne zna. Ja sam već u 7.razredu znao da ću popravljati satove. Dobio sam neki jeftini muški sat, krenuo sam da ga otvaram, da ga rasklapam. I kao dijete sam stalno nešto volio da rasturam, kasetofone i druge uređaje. Sa manje uspjeha da to i popravim, naravno. Više sam volio da vidim šta ima unutra.
Tako da prvi muški sat koji sam krenuo da rasklapam je upravo bilo u osnovnoj školi, na satu biologije. Bilo mi je malo dosadno, sjedio sam u zadnjoj klupi, i tad mi je majstor kod koga ću da idem kasnije da učim zanat dao jednu pincetu, jednu lupu, 2-3 šrafcigera, i onda sam krenuo to tamo da odšarafljujem, zašarafljujem.
Onda sam kod kuće krenuo sa tim da se bavim. Tad je bio raspad Sovjetskog Saveza, pa su ruski satovi bili mnogo jeftini i mogli su da se kupe na svakom placu. Rusi su dolazili i prodavali nove satove, i to skoro pa džabe. Možda su ti satovi bili približno 10-tak eura. Sad 10-tak eura može da se uštedi za 5 dana od nekog prosječnog učeničkog novca za užinu. I onda imate ručni sat koji možete da rasklapate. Imao sam priliku da se susretnem sa dosta vrsta satova, švajcarskih i ruskih – tako da znam koje karakteristike mora imati pravi muški sat i prijatelji me često traže savjet i preporuku.